Опојно је, румено и топло.
У најлепшем оделу пржи свако парче земље.
Нема рупе коју није обасјала сјајна оштрица топлине.
Јесен је умирање.
Споро је, смислено и лепо.
Полако чупа корење живота из сваког комадића земље.
Нема листа који остао је зелен.
Зима је смрт.
Бледа, хладна и спора (дуга)
Сваки угашени живот држи дубоко унутар себе.
Нема цвета који побледео није.
Пролеће је када све се опет рађа.
Кратко, мирисно и слатко.
Заварава нас да је живот бајка.
Нема оног ко му веровао није.
Јана Тошић, рођена је 24. маја 2004. године у Нишу. Ученица је другог разреда Прве нишке гимназије „Стеван Сремац“ и бави се теквондоом.
Нема коментара:
Постави коментар