Окрајци мисли као јутарња паучина
Трепере испод уснулих трепавица
Моје су очи одавно легло несаница
У чудној представи између два чина!
Чекам Годоа или неког њему сличног
Свеједно, ионако ме познати неће
У мојим су очима одавно згасле свеће
И ништа нема осим круга симболичног!
Окрајци мисли легло су еротских снова
Простачких жеља, развратног маштања
И где сам то пристао ако нема праштања
С очним дупљама скривених иза дланова!
Скривен у светлости плаве месечине
С окрајцима мисли које се безобразно множе
Чекам те вековима о милостиви Боже
Без иједног сведока и без права пречине!
4.септембар 2020.
Нема коментара:
Постави коментар