Увек сам се будио На таванима
У пролазима
Склоништима за скитнице
Поред улице
Испод моста, до реке
Увек сам тражио
Нешто више и
Боље за себе
Па ипак сам лутао
Не знајући куда идем
И зашто
Нико није покушао
Да ме врати кући
Да ме заштити од ветра
Кише и снега
Промрзлине су болне
Вековима их видам
А ја сам увек питао
Где спава онај пас
Са очима живота
И мрав где се крије
Распитивао сам се
За лептира
Нема коментара:
Постави коментар