Твог потомства времена ће стићи
Ти ћеш напријед, ја назад ћу ићи
О старе ране да разбијем главу
Срце кô чашу о ноћ плаву
Што душе твоје миловати нећу
већ им мирис тражити у цвијећу
Тамо гдје твој удишем одавно
У ружама украденог кварно
И све приче што им хтједох касти
Кроз ту земљу у болу ће расти
Свака ружа биће моја муза
И сваку ће залит моја суза
Нема коментара:
Постави коментар