Желео бих да најлепшу песму
Која би стала у овај читав живот један
Напишем за тебе, сине
Да користиш је као извор ил' чесму
Из које ћеш пити кад љубави будеш жедан
И кад тужан будеш,
да због ње ти туга мине.
Желео бих да милион пута буде боља
И буде лепша од свих других
И само за тебе
И да ти помогне увек
Кад слаба ти је воља
И снагу ти дâ сваки тај стих
У трену кад вере немаш у себе.
Волео бих да буде ти водиља
И да сваки твој корак будно прати
Да сетиш се кад не будеш знао како
И кад се нема ил' буде изобиља
Да увек уз тебе је
Као сто ја сам и твоја мати
А све тешко уз њу ти постане лако.
Волео бих да је у срцу носиш
Кô што ми смо од првог дана
У срцу носили тебе
И да учини да се поносиш
И онда кад живот заболи кô рана
И онда кад посумњаш у себе.
Волео бих да деци својој
Једном и ти оставиш нешто
Што неће бити само пара вредно
И да знају да срећи твојој
Неће бити краја кад видиш
Да опиру се вешто
И туђем и свом злу, а срце им остане
чисто и чедно.
Нема коментара:
Постави коментар