Знаш ли ти, драгосна моја,
да се од љубави не бежи?
Бег ће је претворити у мученика,
тако ћеш од ње створити клетву.
Знаш ли ти, драгосна моја,
да све је записано у времену,
у облуцима космоса,
и да је све родила љубав?
Знаш ли ти, драгосна моја,
да и ово питање значи љубав?
И да је љубав увек питање,
као гледање, као дисање?
Знаш ли ти, драгосна моја,
да љубав можеш убити,
згазити јој нежно семење,
једном речју, једним погледом?
Знаш ли ти, драгосна моја,
да љубав нема очи?
И да овако слеповид
за тобом (п)лутам светом?
Нема коментара:
Постави коментар