Прије много и много љета
Након што се престави Ноа
Живљаху Дјева и поета
Гдје се и данас чује обоа!
Према причању казивача
А и њих одавно више немa
Између Дјеве и свирача
Бијаше море прапоема!
Чим први звуци свирале фине
Прекрију уснуле сеоске путе
Буди се Дјева од Мјесечине
Amore mio della salute!
Низ звуке што се у небо пењу
Силази Дјева до свирача
Скривеног у трави и камењу
У лику поете и снивача!
Ал' завист узе демоне зле
Да прате Дјеву и поету
А затим стаде да их кле
Најтежом клетвом на свијету!
И паде клетва далеко тамо
У снове Дјеве недирнуте
Од силне љубави остаде само
Amore mio della salute!
Настаде нека грoбна тишина
И мрак се усели у срца људи
Само понекад мјесечина
Чежњиво своју дјецу буди!
У неко доба може се чути
Као у пјесми Едгара Поа
Како море шапуће и слути
Стихове што их прати обоа!
6. новембар 2020.
Нема коментара:
Постави коментар