Небојша Станојковић – ИЛУЗИЈА

Не препознајеш ме
У мимоходу
Није ти сад моје лице светионик
Памтим ти речи
Гледам тупо у воду
Што отиче у неповратат
Смеши ми се умиваоник
Јавног тоалета
Негде на путу
Ка месту ван овог света
На трен, губим кисеоник
Остајем без даха
Дивнога ли краха
Илузија
Нема случајности
Унапред исписана визија
У књизи непрочитаној досад
Читам је у тајности
Назирем свршетак
А бејах и ја млад
Кô да јуче беше почетак
Прешао сам брзо странице
Не препознајеш ми лице
Само један безличан
Међу безличнима
Очи ми не видиш
И у њима дубину васионе
Не огледаш се у њима