Толико су смрт
На нас пујдали
Да се једино са нама
Осећа заштићеном
Када би нас неко склонио
А да јој није у знању
Тешко би је увредио
Увређена смрт
Највише ближње поштује
Сестра је
Свакоме ко се родио
Лице би себи изгребала
Ако мора да нас
Од некога отима
На кулуку
Прибада главе ребрима
Ни земља више нема
Него је
Из гробова истреса
Да смо толико шљива садили
Могли смо три Мораве
Ракијом налити
Било би је ко суза
Небо би без нас пресушило
Зна она чије су очи најсланије
И у којем мору нема жаба
Зато нас и поштује
Када би хтела да умре
Најрадије би са нама умрла
Рогатица, 2. новембар 2020. године
Нема коментара:
Постави коментар