Затреперим често
ко јасика на ветру,
умрем по сто пута
и поново се родим,
и све испочетка,
трчим по глави,
журим да живим
и бојим се да нећу стићи,
бриге да решим,
погледам у сунце
и оно се љути,
пусти све крају,
немој да журиш
у кошуљи од свиле
– напољу је хладно.
Нема коментара:
Постави коментар