Нисам ту,
никад нисам ни била.
Увијек сам за корак
даље или близе него сада.
Не умијем
Да живим у једном свијету,
кад су у мојој глави милиони.
Из дана у дан се претварам у ријечи,
мирисе,
недостајања,
емоције,
руже,
омиљену пјесму.
Све сам, само нисам једно
И нисам ту;
Увијек се тражим
мало даље од онога што је сада.
Увијек се губим у
океанима мисли,
чежњи;
Уморна се враћам
Са чудесних планета,
Звијезда,
Очију пуних
ишчекивања
И трагања.
Никад у мјесту,
Увијек скривена од себе и других,
У измаштаним свијетовима.
Избјегла од ове стварности,
Негдје између сна и јаве
Грешака и правилности.
Никад на једној страни,
Никад овдје,
И никад сада.
Нисам ту
И никад нећу ни бити.
Нема коментара:
Постави коментар