Слободан Ристовић – ЛЕДИНЦИ И ТРЊАЦИ

Милутину Пантовићу

Све снег затрнио
Бело кô косовске
Кости изапране
Лединци
Белановци
Бела Земља
И Бела Груда
Кошуља
Багрем
Свирала од јасена у цвету
Кутњак
Кљун и
Жалац
Бели 'леб
Све црње од црњег...
Туда пртину прти
Пртени Милутин
Понео богу
Капу к'омпира
Врелог
И комад дулека
Окомшијали се
Направили прелаз насред забрана
Седе
Сваки своју фали ракију
Кашљуцају
У лист месечине савијају дуван
Бљеска небо од чакмака
На једној страни прокишњава веранда
На другој син му подзиђује темељ
Помаже му кућарица
Само жена тарка ватру и окреће лебац
Бели лебац
Изнутра сагорео
Џадом пролазе Цигани
Џамбаси
Терају џелеп кљусади
Ваљда на Умку
Да праве саламу
Опет ће нарез
Кô што је и било
Мисли Милутин
А Бог досипа
Ћути
Што би да се замерају
Довољно је народу што је овакав
Пада снег и у Трњацима шапуће Бог
Де је то пита Милутин
Тамо код Уба одговара му
А, оно и даље перја ил' перја...

Рогатица, 11. јануар 2021.