Док истим стазама
корачамо,
загледани у савске врбаке
знамо
да једном ће
и ова нова
постати
та
добра,
стара времена
и даље
ће бити истих
пијаних морнара
уморних рудара,
боема,
клошара и сањара
учитељи ће исте,
немарне
грдити ђаке
мудри Платон
славном Сократу
и даље драг бити
и неко наш ће,
тог неког,
далеког, далеког сутра
прелепу
девојку својих
снова
једину,
и баш њу,
и само њу,
загрљену, пољубити.
Нема коментара:
Постави коментар