и оставио студен
да угаси последњу искрицу наде
овде, у овој проклетој тундри…
ово место не посећује више ни смрт,
повремено шаље своје курире,
опомиње на платни списак
у овој проклетој тундри
дани се ваљају унатрашке
тромим корацима измалтретиране џукеле
и сунце се немоћно кези
као талац на јутарњој смотри
у овој проклетој тундри…
ми смо само влати траве
коју газе залутали ирваси
Нема коментара:
Постави коментар