Безгласна
Да душа мање боли
Кад немам те
Под истом стрејом.
Згазила сам време
Заобишла сунце у трави
Уздахе везала
За дрвореде глуве.
Знам, дани без тебе
Постаће пужеви
Сене непрозирне
На клиској греди сна.
А могла сам те
Без суза
Сновима облачити
И заувек волети.
Нема коментара:
Постави коментар