Поломи је реч, тешка ко камен
Зна често да је одвуче до пакла
И кад је човек ко стена стамен
Зато треба одмерити речи
Нека нам као мелем буду
Јер реч убија ал' зна и да лечи
И тада нас може одвести чуду
У њу је уткана и лаж и истина
Она је гласник и мржње и љубави
И зна да опије попут вина
Њом се гази ал' се и слави
Нема коментара:
Постави коментар