Седнеш у неком ћошку
И испијаш тугу о свом трошку
Сакривена од погледа
Глава проседа
Сети се младости
И неких радости
Којих дакако беше, зар не
Онда, кад будни снивасте сне
Кад оде онај с ким си одрастао
Знаш да одлази део тебе
И томе није дорастао
Нико међ људима
Нико са срцем у грудима
Кад оде
Навру слике,
Пројуре улицом позната деца нека
И зачује се врева весела
све јаче и јаче
Иде филм у глави човека
Што седи, ту у ћошку
Док смеје се и плаче
Кад умре онај с ким си плакао
С ким си се смејао
Док си сазревао
Тад разумеш шта си имао
И како је било
Као у бајци, савршено
Тек тад разумеш да је прошло
Тек тада знаш
Да је завршено
Нема коментара:
Постави коментар