Заборави! Нека Те ништа не сећа на мене;
Дуго сам већ као војник на мртвој стражи
На слепом колосеку пустог перона где нико не чека!
Чекам да коначно и мој воз за неповрат крене.
А Ти, не мари за то, граби напред и не скрећи с пута,
И учини ми само једно: изађи на реку кад на прагу лета
Тиски цвет са дна реке крене и на Тиси процвета,
Запали свећу и пусти је нека низ реку лагано отплута.
У том је пламичку сва наша љубав од искона:
И ја бих дошао, али знам да овај пут моћи нећу
Јер са пустог перона возови без возног реда крећу;
А ја бих да кренем; чини ми се да чујем звона!
И знај, чуваћу вечно успомене наше: нека плута свећа:
Заборави! Нека Те ништа на мене не сећа.
На слепом колосеку пустог перона где нико не чека!
Чекам да коначно и мој воз за неповрат крене.
А Ти, не мари за то, граби напред и не скрећи с пута,
И учини ми само једно: изађи на реку кад на прагу лета
Тиски цвет са дна реке крене и на Тиси процвета,
Запали свећу и пусти је нека низ реку лагано отплута.
У том је пламичку сва наша љубав од искона:
И ја бих дошао, али знам да овај пут моћи нећу
Јер са пустог перона возови без возног реда крећу;
А ја бих да кренем; чини ми се да чујем звона!
И знај, чуваћу вечно успомене наше: нека плута свећа:
Заборави! Нека Те ништа на мене не сећа.
Krasan sonet. Bravo prijatelju, dotaklo me je.
ОдговориИзбриши