Хаљина стара иста кô нова
Мисли ми касом у сутон бјеже
Облачим журно капут од снова
Прстима кидам рањено небо
Уснама пијем капљице кише
Мени је само тај спокој требô
Али ми немир за вратом дише
Тишине ломим урликом душе
Глас ми се гаси, губи и блиједи
У мени вјетар олујни пуше
Сваки ми вапај ништа не вриједи
У смирај дана снена корачам
Тама ме мека у стопу прати
Капут од снова сјетом ме грли
Опет кô некад теби ме врати
Нема коментара:
Постави коментар