Можда ни сада ја не знам те путе
Куда би човјек требô да крене
Да види да чује те камене људе
Тражити нешто то тешко и није
Кад оно што тражиш не окрене леђа
Видим те тамо у пијеску се играш
У завјеси магле некуд се шеташ
Немоћ ме бије а глас ми се губи
Лебдим над сводом нашега хтјења
Погледах преко а камен се руши
И пијесак је нестô а тебе нема!
Нема коментара:
Постави коментар