Свашта, рекох. Потруди се.
Не иде ми, не знам, рече...
Гледам је и мислим се, ти си бре машта.
Да могу, не бих те лепше замислио
него што јеси.
Верујте ми,
она има најнемирнију косу коју свет може имати.
Не, није то оно детиње немирно,
то она вешто крије у очима.
Та коса,
личи на крдо дивљих коња у галопу.
Сила!
А кад прича, о, тада настаје права магија.
Убеђен сам,
да лично Ђавола може натерати да се замисли.
Могао бих овако докле имам снаге,
али, лепше је ипак, кад се жмури.
(У глави су крила).
Ma voli te samo se pretvara...
ОдговориИзбриши