Кад не буде више снова,
А исток се јутром шири
С оком златних пламенова?
Куд потећи када оде
Плава звезда што је сјала,
Што се небом и дном воде
Даноноћно котрљала?
Одвећ будан шта ћу рећи
Зрелом житу што се вија?
Зар је живот поље прећи,
Лишено свих илузија?
Нећу видети у окрету
Модрих вала што се буде
Бледу сенку у покрету,
И познати нећу људе.
Кад не буде више снова
А исток се јутром шири
С оком златних пламенова,
Ко ће, свете, да нас мири?
Нема коментара:
Постави коментар