када ћу дозвана,
песмом од искона
и појем познатих звона,
ући радосна,
међ те Свете стене,
из којих ће се дизати
Горостасно
зидине нове Цркве
у чијем темељу је
Душеспасно,
Васкрснуће наше.
Ту ће ,уместо камена,
љубав моја стамена
и уместо малтера,
моја неугасла вера,
узидати жељу за спасење.
Нама,
који негде далеко
изгарамо у ватри
без плама,
плутамо у води,
препуној вирова,
лебдимо у ваздуху
без озона,
таворимо на чистини,
без заклона.
Доћи ће тај дан спасења
кад се будемо нашли усхићени,
на месту рођења и сретања,
на месту где смо се
на године растали.
Тамо где је Призрен,
тамо где су наши
Свети Архангели,
наше исходиште
и наше долазиште.
Нема коментара:
Постави коментар