Небо ћути
Нема судара светова
Комете су провидне,
Као капи.
Спавај,
До јутра
Ни млечни пут
Неће се разлити.
У сан неће доћи нико.
Месец те милује својим рукама,
Милује, а не дише.
Зна, не сме да те пробуди,
Јер стаклени снови
Само једном се ломе.
Пробуђени више не заспи.
Спавај,
Чува те свемир,
Обриси вечности.
Ја сам ту да ћутим,
Из мрака да не проговарам
Јер речи су те које нас буде.
Нема коментара:
Постави коментар