А оне дрхте све у крви огрезле,
Купећи капи сјајне крви звездане
Што су се свуд са неба опет просуле.
Ти мислиш да сам уснула и заспала
И спознала да сан је ипак само сан,
И да се свака моја звезда распала
А ја их чувам, мени долазе на длан.
Јер ту их никад нико неће пронаћи
Сишле су саме, оне нису отете,
И нема шансе да ће кришом умаћи.
Јер ја их пуштам, чекам трен да узлете,
Кад зацеле ране и пресуше сузе
Тад заплакаће ко сјај им узе.
Нема коментара:
Постави коментар