Слободан Ристовић – МАЦОЛИ ОД ПОЖЕГЕ

Притисла нас магла,ко мокра фиранга прозор.
Озебле чавке, кашљу на сувој грани граба.
Грабе гребениште паучину са ланца
Над жижљивим јармом
Покојни Ђед тумара испод шупе
Тражи шешир
Спрема са на пут
Оће на Мачков Камен
Да погине
Дојадило му у иловачи
Кокош снела јаје у шеширу
Мућак
Смрди празан чардак
И војничке чизме стричеве
Стриц се уклесао у камен
Наишли Шифтари
И одаламили га мацолом
Онај Мацола вајар од Пожеге
Пева средином џаде
У сусрет му иде милиција
Окресаће га пендреком
Заболе га она ствар
Шкргуће на жену
Једино га она не разуме
Власти се може како 'оће
Они заударају два круга око васионе
Тајо
Куда ћемо кад нестане магле
Пита ме дете
Ћутим
Баш ћутим....

Рогатица, 25.9.2021. године