Пуст од пустоловина,
имам кошмарне визије у сновима.
Ништаван од ништавила,
гнушам се и целог живота борим
против друштвених норми,конвенција и правила!
Неразумљив због филистарских неразумевања,
певам неразумљива,чудновата певања.
Стопиран од сувишног, претераног стопирања,
Уморан сам од лажних маски и вечитог скривања.
Антисив од сивила свакодневнице,
Лутајући зарађујем дневнице.
Безначајан од безначајности
на овом безначајном свету,
поставши песник,
направих катастрофалну штету.
Гушим се у месту у коме робијам,
као да је пуно имагинарног дима.
Тако ми Морисона Џима
и Сергеја Јесењина,
велики сам изрод, али нисам сировина.
Нема коментара:
Постави коментар