Кринови у коси за ухом
Сада су бели канделабри пламтећег сна
Звезде запаљене у зеницама
Избијају хемисферу
Насукасмо се тачно на струку Земљине облине
На кожи спрудова Екватора
Где је располућена чежња полудела климе
Монсунски дажд оазе
Не хајући за дане и ноћи
Плима боје жада
Улази у сунчеве ушне шкољке
Радост се раселила
муњевитим бљеском искричаве визије
Стојим у бестелесном
У азурној лагуни
свет херметично пулсира без даха
Само је стварност пробила лепотом
распети звучни зид.
Нема коментара:
Постави коментар