До жељезничке станице бројимТачно 358 корака
И увијек је премало
Да напишем пјесму
Превише је огољених дрвећа и
Затворених душа
Прљав је и ваздух
Убрзани пулс
Успорава се након
Деведесет секунди
Треба само издржати
Тако ми се не пише
Јер се каже оно
Што треба остати
Ушушкано у обмани
Звуцима метежа
Затрпавам проблеме
Бацићу се са планине
У океан своје храбрости
Гледај ме и учи
Грешке су свеприсутна појава
Нормализовање људскости
Пољуби ме и реци ми
Да сам сва од њежности
А ја ћу исправити
Бесмисао живота
И тугу ове пјесме.
Нема коментара:
Постави коментар