Велике, ноћи озвјездане
Кад те нико не види, нико не чује
Осим драги Бог
Који силази да те види
Да те ишчита, да ти каже
Да си жива књига
Које се и сам ужелио
Заволи ту тишину
У којој заједно тихују
Све најљепши звуци
Који и Бога разњежују
Заволи то читање, то слушање
Ту нечујну пјесму над пјесмама
Сребрни слап с неба
Којим силазиш у своје коријење
Којим постајеш нови човјек
Нови зрачак
Небески дашак
У нашем уморном свијету
Буди ново слово
И међу глувим и слијепим
Хромим и безумним
Буди безимен и с именом
Примај једнако
Ударце и пољупце
У овом суморном вијеку
Пуном и препуном
Самоубица и вјештица
Нема коментара:
Постави коментар