Пробуђене ноћи чекаху на нас
и поља житна у тами,
несвануле зоре остадоше празне
и нада моја
да смо обоје сами.
Мрачни дани,
вођени леденом тугом,
очи моје и поглед нестаје
у загрљају
тебе – са другом.
Нису то руке празне
према теби пружене,
то су нестала хтења,
љубав
и жеље моје спржене.
Нема коментара:
Постави коментар