Да ли уопште постоје савест и човечност,
или су то честице и прах?
И да ли страхом прети смрт,
или смрћу прети страх?
Ми смо само још једна игра природе,
и само жив човек осети болове.
Да ли су сузе део биологије,
или су последица среће и носталгије?
Да ли су људи погрешно схваћени?
Или су пак горди и сујетни,
те гризу једни друге као гладни вукови?
Да ли је човек саздан од крви и меса?
Да ли може бити љутње без беса?
Да ли је највећа жалост за братом,
и да ли је Скадар довршен јабуком златном?
Да ли прождире Сотона и коси Хад,
да ли је освета чин или глад?
Да ли само дишемо, или и живимо,
И да ли се крећемо, или непомично стојимо?
Да ли је могуће полетети без пада,
и опстати у овом свету без посла и рада?
Да ли има века без борбе и рата,
и да ли последња умире нада?
Да ли постоје права пријатељства,
и да ли опстају лажна помирења?
Да ли су све љубави праве и стварне,
или су замишљене и недосањане?
Да ли љубав и мржња могу заједно да живе,
и да ли се једна другој диве?
Шта су изненађења и случајности?
Може ли се ићи у крајност из крајности?
Да ли је уметност дар или проклетство,
и да ли је живот тежак, или је време тешко?
Да ли су језици само крици и звукови?
Да ли постоје научници или само несхваћени умови?
Да ли има поплаве без мора и кише,
и да ли постоји још једна ја која сада ово пише?
Тара Ракочевић је рођена 2002. године. Студент је прве године филозофије на Филозофском факултету у Београду.
Сигурно нема још једна ти, јер је песма феноменална и непоновљива, баш као и ти.
ОдговориИзбришиHvala puno, obožavam te!❤
Избриши