Мом Цукеру, мојој супрузи
И када нокат мој те
и нехотице загребе
ја поносан сам, душо
поносан сам на тебе.
И када зуб ми крњ те
за златно срце уједе
ја поносан сам, драга
поносан сам на тебе.
И кад се моје клатно
зањише и изнад тебе
ја поносан сам, срећо
поносан сам на тебе.
И када глас ми храпав
пригуши немоћи ћебе
ја поносан сам, мила
поносан сам на тебе.
И кад од моје студи
и твоја душа зазебе
ја поносан сам, жено
поносан сам на тебе.
И кад дубока старост
одлучи да ме погребе
ја поносан ћу тада
поносан поћ на тебе.
Нема коментара:
Постави коментар