Ако ме пролећне воде одведу
Онако руски, кô Тургењев за руку
Тужно, нежно и брутално,
Па ме песме анђела заведу
И одједрим у ту далеку луку,
Да се тамо настаним за стално...
Ако се деси да пролеће спере
Мој тежак дах са овога света
А ја пре тога осмех измаштам
И кровове и пољупце и солитере,
Мораће неко мојим кораком да шета,
Иначе, како да схватим, како да праштам?
Ако, ако се згоди баш тако
Да пролећне воде надођу због мене,
Ја ћу им се дати али силно ћу жалити
Што нисам те још једном загрлила јако,
Но, и тај загрљај са мном ће да крене.
Знам колико ће ти само он фалити.
Најзад, ако пролећне воде излију свој суд
На моје тело и смрве га у прах
Изненада, трагично, веома руски.
Смилуј се некако на нашу сироту ћуд,
Опрости јој што је потценила страх
Па јој и путеви бејаху уски.
Ако се у пролеће збиља тако деси
Да весели жубор буде бас мој вир
И не остане времена да потрошимо речи...
Не прати ме, просто, остани ту где си
И одболуј сваке наше ћутње хир
До нових вода неког пролећа што лечи.
Нема коментара:
Постави коментар