Замишљам људе који не постоје
Трагам за измишљеним местима
У глави неми су звукови и невидљиве боје
Премотавам догађаје што нису у вестима
Играју сенке, у трептају једном
У крајичку ока, јаве се и нестану
У лику чудном и страшном и чедном
Са светлом губе се, са игром престану
Гледам облике, гињоле и марионете
Откуцава сат док ћутим и седим
Не знам да л' лутке се смеју ил' прете
Топи се сан ил' јава и ја са њим бледим
Нема коментара:
Постави коментар