Ана Митић Стошић – ОБРАЗ

Мораш да живиш, а то није лако
На живот се не може натерати свако
А ти живи, диши, сетну песму пиши
Из рањене душе тешку тугу бриши

Лик свој изгуби, али образ никад
На прелест је човек натеран некад
Ниси сам у томе, Бог се увек смеши
Кад праведник пази и не греши

Уживај у дану што ти сунцем сване
И твој осмех мора тад да гране
Не спуштај главу пред другима
Буди радостан у сусрету са људима

Није живот само кап тишине
Живот је бура која брзо мине
Низ образ се сливају сузе ко птице
Не осврћи се на дела погубне убице

И мисли се роје у животу често
Ово за слабе није добро место
Превара, издаја нек те не покосе
Снага вере, љубав нек те носе

Ниси слаб да издржиш ђаволске походе
Ниси човек ако те страсти не уходе
Али признај, праштај, пази док те газе
Мајчине очи ће увек да те спазе

И не веруј ником, себе си издао
Сам си себе без страха продао
Зато ћути, пати, трпи докле дишеш
Божји је дар што и ову песму пишеш