Лежао сам сам у локви
своје чисте крви.
Напуштен, прекрила ме трава.
Ту, у провалији, моје тело спава.
Узми, Каине, мој брате,
камен, мој брате рођени.
Посред груди ме рани,
нек ми се овоземаљске муке скрате.
Узми, Каине, мој брате!
Био сам сâм, Каине!
Прљав, мајчин сине.
Газили ме сви,
по скелету и крви.
Носио сам туђе грехе,
преузевши их као своје.
И питао сам се да ли се
такви попут тебе, Каине, боје.
Остао сам чистог срца,
иако моје тело у крви,
тихо и само, грца.
Нешто, дубоко, душу ми мрви.
Опростио сам све лажи
и преваре.
Али, ти немој себи
опростити руке крваве.
Немој се плашити ако те
ухвате утваре.
Повређен сам.
Моја утроба је припала
лешинарима.
Хвала ти, Каине.
Веровао сам ти, Каине.
Волео сам те, Каине.
Узми камен, Каине!
Гурни ме у смрт,
брате, Каине!
Браво😍
ОдговориИзбриши