Месечево дете,
Сумрак моје праскозорје,
Поноћ моје летње подне.
Никад се нисам пробудила
Из те сребрне паучине-сете.
Тмина моје је позорје
Где љубим звезде лиром родне.
Ја ћу увек бити
Месечево чедо,
Вече моје скрајнуто игралиште
Засуто играчкама од порцелана,
Које ће заносом обојити
Моје лице ситно и бледо,
Јер ту му је прибежиште
Од тежине новог дана.
Нема коментара:
Постави коментар