Зар се ниси уморио
Од наших јутара
Које преспавам
У блаженом бегу
Од овог живота
Који и наш је и није,
Који нас вазда шамара
По срцоликом белегу?
Зар се ниси предао
Струјама које бацају
Наша телеса суморна
Ко чамчиће у бури,
Па се копрцају
Ка страним копнима
Ћутњом удаљеним
Док задњи дах не исцури?
Добро је.
Нисам ни ја.
Нема коментара:
Постави коментар