Ум ми слути прољеће И коначно осјећам
Да љепше дишем
Долазе топлије вечери
Пребојене облачком
Њежно љубичасте боје
Пролазе исти људи а
Грију их различите емоције;
Није ово наивна пјесма
Ово су стихови о преживљавању
Ово су ријечи коначнице
Требало је давно ставити тачку
На неке
Мисли,
Жеље и хтијења
Вапе ми темељи
За топлином
За неком новом мишљу
Која се рађа у тихи сутон
Полако се проналазим
И схватам бол пута
Шта је живот него прихватање
А оно је много љепше у прољеће.
Нема коментара:
Постави коментар