Из незнаних дубина,
из непознатих предела
ви долазите мени.
Обасјани златним бљеском
испред мене банете.
Не знам вам име,
али чини ми се да вас већ дуго,
дуго познајем.
Пратиље сте моје старе.
Мелодија бруји, позната ми однекуд.
Осећам да спада терет
који сам сматрала својим.
За мене која одавде
не могу никуд,
важни су хоризонти.
Не, не можете ми забранити снове.
14. фебруар 2022.
New
Милана Јањичић – ПОСЛЕ СУМРАКА
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар