Да нам је да заспимо
као близанци
у мајчиној постељици,
што исте снове сањају,
као коштица у брескви
која сања летњи пљусак
после жеге.
Да између тебе
и мене буде једино
дах са укусом
багремовог меда
на непцима.
Оставили бисмо само
бол на прагу,
да чека свитање
у финој паучини
нежности, у довратку
нашег дома.
Нема коментара:
Постави коментар