много самуморан
штуцање јутра на прозору ме прену
не желим да устанем
уморан сам
заводљивост боја на сликама старих мајстора
ме још опчињава
видиш тај шешир окићен перјем неке егзотичне птице
добро ти стоји
тираде љубави изговорене на песничким вечерима
изазивају сажаљење ненаписаних песама
под покривачем срчем стихове посвећене теби
то је моје месо
канибализам је поново у моди
сав замазан метафорама и осталим фигурама још дубље
урањам у постељу
тајну љубави ни сликари ни песници још нису открили
трепере остаци ноћи
испражњен грозницом кревета дивим се твом портрету
стварно не желим да устанем
ожиљци песничких сусрета још боле
много сам уморан
много
никада нисам планирао да завршим песму
и нећу
Нема коментара:
Постави коментар