Одгонетни ме ти што си загонетка.
Низ реку да мирно течем ме пусти.
Нека риба нема по мом трбуху тка
ћилим од речи непрозборених, густи.
Потражи на дну мојих очију нешто;
За твоје срце и речима скривену душу
оцртај цвет онај што чека вешто,
по поводању овом страшном сушу.
Биће ти лакше кад видиш да ничега
нема тамо где упорно тражиш
јер ја сам само останак кратки до бега.
У земљу што никада познати је нећу,
чекајући да са неба звезде падну:
Ја ,ратник љути мир овај поднећу!
Нема коментара:
Постави коментар