Као џокеј придигнут из седла пастува,
Студент журно окреће педале бицикла,
Пара му куља из носа и уста,
Ледено прољећно јутро,
Уз звиждук кочнице и шкрипу гума,
Укопа се пред дрвеном капијом,
Журно ишчупа новине из бисага,
Хитну их далеко, под кућни тријем,
А, над капијом, надвила се грана џанарике,
Зубато сунце отворило јој цвате,
Бијели украс сакрио голотињу,
Сладуњав мирис улицом се шири,
Колпортер помилова од бехара грану,
Удахну дубоко и осмјехну се широко,
Зима бјеше на измаку,
Нови се живот рађа.
Нема коментара:
Постави коментар