Јована Милошевић – ПОЧЕЦИ

Слике
Љето
Брезе
Подсјетник су
Прошлости
Врате ме километрима
Кроз вријеме
И није носталгија једино
Што чујем
Ако принесем
Шкољку уху
Шапуће ми наду
Још увијек
Ситнице могу
Да ме озаре
Вријеме зна
Бити џентлмен
Али не и чаробњак
Јер када то
Нечија смрт
Постане само
Чињеница
А не емоција
Она која дрма
У 3 ујутру
Која стоји у грлу
За вријеме ручка
Која пече
Која умива
Не знам јесам ли на
Добром трагу
И постављам ли
Исправна питања
Сви који нас боле
Сликају нас
Јер они имају
Моћ над нама
И кад нису ту
Ја још учим да вољети
Није само губитак
И да сјећати се
Није само успомена