Ја сам сав од звезда и
месечина ми избија из очију.
Живим негде између месеца
и сунца и можда баш сада ово
тамо пишем окружен сјајним небом.
Моје руке прекривене су сјајем
поноћне прашине а моји стихови
украшени су најлепшим бисерима.
Када погледаш месец у коме ја
живим знај да ти можда већ долазим.
Ако прочиташ само један мој
стих моја сенка падаће на твој лик
а сазвежђа ће отварати путању сна.
Крени њоме и открићеш да на
деветом небу један свет чека баш тебе.
А тамо горе свираће ти мандолине
и изнад свих планета из мојих вена
истицаће само љубав и претварати
се у галаксију млечног пута.
Где чеш живети заједно са мојим бићем.
Нема коментара:
Постави коментар