(Мом Цукеру, мојој супрузи)
Кад једном умрем
умрећу срећан
јер мртвима се опрашта све
можда не одмах
не истог трена
али за годину или две
великодушност
оних што живе
за непослушност
умрле, криве
све одговорности ослобађају
савести својој тако угађају
али шта мари
за разлог; сваки
у ту ће сврху послужити
и грумен земље
црне ми лаки
код тебе ће ме раздужити
и ето зато
кад једном умрем
умрећу срећан
јер мртвима се опрашта све
можда не одмах
не истог трена
али за годину или две.
Нема коментара:
Постави коментар