Јелена Трајановски Станковић – НЕКИ ДРУГИ ПУТ

 

 

Видели смо се неки други пут
И без речи заљубили
Јер први сан беше прекинут
И ми смо га изгубили.
Онда смо се волели неки други пут
Страсно и пркосно,
Као кад љуби човек много љут
Уместо нежно и заносно.
Наравно, растали смо се неки други пут
Као први и задњи,
Привили смо чврсто своје ватрице уз скут
Бестидни у тој радњи.
Увек смо се сретали неки други пут;
Први нас заобилази
И комад срца вазда је утрнут
Док ти бежи и уједно прилази.
Ми смо они што ће причати неки други пут,
Сада нам не пристаје.
Часовник неке будућности стоји утиснут
И сатница увек му иста је.
Ето, ми смо ти што имају само неки други пут
Који у садашњости дише
Од свих закона времена откинут
Неки други пут и никад више.