Твојој невери.
Није то улуда оданост
Одлазећем човеку.
То надилази причу о љубави
А опет, све љубавне приче су боље.
Ја тебе кријем у трепавицама,
У борама-смехуљама
И у рупици на образу.
Сакрила сам те иза уха
У тајном калупу твојих усана,
У непослушном прамену косе
Коме се неће под чељуст
Отмене укоснице.
Чувам те у оном осетљивом
Вратном пршљену,
У прегибу свог струка,
У малом белом ожиљку
Из детињства на левом колену.
Скривам те на отиску кажипрста
И ушушкавам на линији живота.
Ја тебе кријем у сузама
Које нико није видео,
У питањима која
Никад из мене нису провалила
У поход за својим циљем.
Сакрила сам те у сав бесмисао
Тражења смисла
Који је варљив и недовршен.
Чувам те у песмама
Које никад нисам написала
Већ њима ноћима бесаним
Резбарила своју тишину.
Скривам те у смерном ритму
Откуцаја једног мишића у телу.
Добро сам те сакрила,
Да те туђе очи не могу пронаћи,
Нити туђе руке не могу те таћи.
Али, није то верност теби којег немам.
То је оданост једином преосталом.
Сасвим наго биће моје.
Нема коментара:
Постави коментар